Vrste kafe: Koje vrste postoje i koje su njihove razlike

U prirodi postoji veliki broj različitih vrsta ali i podvrsta kafe. No, za pravljenje istoimenog napitka koji je tako popularan u čitavom svetu, najviše se uzgajaju dve vrste kafe: Arabika (coffea Arabica) čija proizvodnja dominira i čini 75-80% ukupne svetske proizvodnje i robusta (coffea canephora).

Kafa Arabika

Veruje se da kafa arabika vodi poreklo iz jugozapadnih planinskih predela Etiopije i da je zapravo ovo prva vrsta kafe koju su ljudi počeli da uzgajaju pre više od 1.000 godina. Ova kafa najviše i najbolje uspeva na višim planinskim predelima i višim nadmorskim visinama u kojima se temperatura vazduha kreće između 15 i 24 stepeni.

U prirodi rađa na drvetu koje može da poraste i do 6 metara u visinu ali se stablo kafe na plantažama, radi lakšeg branja skraćuje na visinu do 3 metra. Ipak, što je veća visina drveta, bolji je kvalitet kafe kako je plod na višim visinama bliži Suncu, drvo sporije raste pa je i plod jači i čvršći. Da bi dalo svoje prve plodove, drvetu kafe arabike je potrebno oko 3 godine od sadnje dok u 4 godini drvo daje prvu berbu. Punu rodnost drvo dostiže u šestoj godini a sa jednog drveta se dobija od 1 – 3 kg kafe.
Kod nas, ali i u svetu, najpoznatije vrste arabike su „minas“ i santos“, imena koja su nastala na osnovu regija u Brazilu gde se i uzgajaju. Ipak postoji niz drugih vrsta i naziva u zavisnosti od mesta odnosno regije gde se uzgajaju.

Ukrštanjem sa drugim sortama kafe dobijaju se nove, hibridne sorte koje doprinose boljem kvalitetu arabike. U odnosu na robustu, arabika ima više naglašen miris, izbalansiranu aromu dok joj je ukus kombinacija slatkosti i kiselosti i to je jedna od glavnih razlika između ove dve vrste kafe.

Kada Robusta

Ova vrsta kafe potiče iz centralnog dela Afrike i zapadnog dela podsaharske oblasti. Stabljika robusta kafe može da dostigne visinu do 10 metara a da bi plod sazreo potrebno je da prođe od 10 do 11 meseci. Raste u močvarnim predelima, tropskim šumama od 0 do 700m nadmorske visine. Ipak, robusta je mnogo otpornija na spoljne uslove i upotrebu pesticida od arabike.

Statistički, oko 25% svetske proizvodnje kafe odlazi na robustu. Iako se smatra za uzgajanje pogodnija od arabike, ipak robusta spada u red kafe slabijeg kvaliteta. Spravljanje napitka od čiste arabike nije zadovoljavajućeg kvaliteta i ukusa te se ne može čist koristiti za spravljanje napitaka kafe. Opor je i gorak i nema izraženu aromu i najviše se koristi u mešavinama jer svojim ekstraktom i visokim procentom kofeina (od 2,3 do 3,5%), napitku daje bogat ukus. Robusta se koristi za spravljanje mešavina kafe sa arabikom ali je ipak njeno učešće u mešavini znatno manje.

Arabika i Robusta razlike

Osnovna razlika je u samoj biljki. Dok Arabika ima dubok koren, robusta ima plitak i širok. Arabici pogoduje umerena klima dok robusta više voli visoke temperature pa zbog toga arabika voli planinske predele dok robusta više uspeva u ravnici, nižim i manje brdovitim predelima. Takođe smo videli da robusta može da izraste dosta više od arabike kao da su i prinosi sa njenih stabljika znatno veći.

Postoji razlika i u nivou kofeina. Arabika sadrži 1,5% kofeina dok je robusta duplo jača i sadrži oko 2,7% ovog sastojka. Isto, robusta sadrži manje šećera ( 3 – 7%) što joj daje snažniji i jači ukus. S druge strane arabika ima prefinjeniji ukus ali i manju kiselost zrna te se zbog toga arabika smatra superiornijom i kvalitetnijom kafom.

Veći sadržaj kofeina ali i manji procenat masti čini robustu odličnim sastojkom u mešavinama za espresso jer u mnogome doprinosi jačini kafe ali i daje gustu i čvrstu penu.
Na kraju, možda je najbitnija razlika u ceni. Troškovi proizvodnje robuste su minimalni jer ova vrsta kafe nije zahtevna pa zbog toga i cena nešto niža.